Врховни суд САД окончао афирмативну акцију у упису на факултете, изазива контроверзу
У оријентир Афирмативна акција одлуком, Врховни суд САД, са већином од 6-3, прогласио је да разматрање расе при упису на факултет крши клаузулу о једнакој заштити из 14. амандмана.
Пресуда се посебно односи на процесе пријема на Универзитет Харвард и Универзитет Северне Каролине (УНЦ), али њен утицај се протеже на високошколске установе широм земље.
Пишући за већину, главни судија Џон Робертс је изјавио да програмима за пријем на Харварду и УНЦ-у недостају јасни циљеви који оправдавају употребу расе.
Робертс је тврдио да ови програми не само да користе расу на негативан начин, већ и одржавају расне стереотипе. Истакао је да идентитет појединца треба да буде одређен достигнућима, вештинама и растом, а не бојом коже.
Међутим, три либералне судије — Соња Сотомајор, Елена Каган и Кетанџи Браун Џексон — нису се сложиле са мишљењем већине.
Сотомаиор је, у свом издвојеном мишљењу, тврдила да клаузула о једнакој заштити дозвољава мере које су свесне расе у друштву. Где раса наставља да игра значајну улогу.
Она је истакла историјску расну искљученост у наслеђу Харварда и УНЦ. Укључујући њихове везе са ропством и надмоћи белаца.
Тужбе и аргументи
Тужбу против Харварда поднела је група под називом Студенти за поштени пријем. Финансирао конзервативни правни активиста Едвард Блум.
Они су тврдили да процес пријема на Харвард дискриминише кандидате из Америке из Азије у корист других расних и етничких група.
У случају УНЦ-а се тврдило да разматрање расе при пријему крши клаузулу једнаке заштите 14. амандмана.
афирмативна акција одлука има широко распрострањене импликације на политику афирмативне акције при упису на факултете.
Афирмативна акција појавила се током покрета за грађанска права као средство за решавање дискриминације засноване на раси, вери и полу.
Док је девет држава већ забранило афирмативну акцију засновану на раси у јавним институцијама. Ова одлука Врховног суда утиче и на приватне и јавне факултете и универзитете широм земље.
Реакције на афирмативна акција одлуке су поларизоване. Бивши председник Барак Обама и Мишел Обама изразили су разочарење.
Истичући важност афирмативне акције у пружању могућности недовољно заступљеним групама.
Лидер већине у Сенату Чак Шумер критиковао је одлуку, тврдећи да она омета напредак ка расној правди и погоршава постојеће неједнакости.
С друге стране, бивша гувернерка Јужне Каролине и председничка кандидаткиња ГОП за 2024. Ники Хејли подржала је одлуку, тврдећи да она промовише правичност и једнаке могућности.
Дебата која окружује афирмативну акцију
Дебата око афирмативне акције дуго је била усредсређена на питања образовне користи и разноликости.
Током усмених расправа, конзервативне судије су довеле у питање законитост и неопходност разматрања расе приликом пријема, позивајући се на случај из 2003. који је предвиђао застарелост афирмативне акције у року од 25 година.
Ова одлука Врховног суда означава значајну прекретницу у улози афирмативне акције при упису на факултете.
Док заговорници пресуде тврде да она подржава разматрања заснована на заслугама, противници тврде да она одржава расну неједнакост и не бави се историјским контекстом дискриминације.
Док се нација бори са овим импликацијама, будућност разноликости и приступа високом образовању остаје неизвесна.
Да ли су планови афирмативне акције прописани законом
Одређени контексти за владине извођаче и подизвођаче у Сједињеним Државама законски захтевају спровођење акционих планова. Канцеларија за савезне програме усклађености уговора (ОФЦЦП) је одговорна за спровођење ових захтева.
Главни циљ је осигурати да послодавци који примају средства активно подузимају кораке на спрјечавању дискриминације и промовирању могућности запошљавања жена, мањина, појединаца, особа са инвалидитетом и заштићених бораца.
Међутим, приватне компаније које немају владине уговоре нису по закону обавезне да имају планове. Може изабрати да их спроведе добровољно.
Да ли су планови афирмативне акције поверљиви
Планови афирмативне акције се обично третирају као поверљиви унутар организације. Састоје се од информација у вези са праксама запошљавања компаније, демографским подацима и приступима, промовисању различитости и инклузивности на радном месту.
Иако компаније могу да деле аспекте својих акционих планова, детаљни подаци и специфичне стратегије се генерално чувају у тајности како би се заштитила приватност запослених и власничке информације компаније.
Међутим, ако владина агенција као што је ОФЦЦП покрене истрагу или су ревизорске компаније обавезне да дају приступ својим акционим плановима.
